Zakonodavni okvir za rad od kuće u Srbiji i drugim zemljama

Zakonodavni okvir za rad od kuće u Srbiji i drugim zemljama se značajno razlikuje u zavisnosti od toga da li osoba radi kao freelancer, preduzetnik ili kao vlasnik privrednog društva (DOO). Svaka od ovih opcija ima svoje prednosti, obaveze i regulative koje treba poznavati da bi se osigurao zakonit rad i ispunile sve obaveze prema državi.

1. Freelancer (slobodno zanimanje / samozaposleni)

Srbija:

U Srbiji, freelance radnici spadaju u kategoriju slobodnih zanimanja i samozaposlenih lica, koja ne osniva preduzetnički status, ali su obavezna da se prijave u poresku upravu i plaćaju poreze i doprinose za socijalno osiguranje.

• Registracija: Freelanceri u Srbiji se mogu registrovati kao samostalni preduzetnici ili kao preduzetnici na paušalu (ukoliko zadovoljavaju uslove za paušalno oporezivanje). Takođe, mogu se registrovati kao fizička lica koja obavljaju delatnost.
• Porezi i doprinosi: Freelanceri su obavezni da plaćaju porez na prihode, kao i doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje. Porez na prihode je progresivan (10% ili 15% zavisno od visine prihoda), dok su doprinosi obavezni i mogu biti iznos koji se plaća mesečno.
• Prijavljivanje na obavezno socijalno osiguranje: Freelanceri moraju da plaćaju mesečne doprinose za PIO (penzijsko i invalidsko osiguranje) i zdravstveno osiguranje. Iznos zavisi od prijavljenih prihoda.
• Fakturacija: Freelanceri moraju izdavati račune svojim klijentima i mogu se odlučiti da koriste paušalni sistem oporezivanja ako su njihovi prihodi manji od određenog iznosa, ili da koriste stvarni sistem oporezivanja ako imaju veće prihode.

Države EU i SAD:

• EU: U većini zemalja Evropske unije, freelancerski rad se tretira slično kao u Srbiji, s tim da se razlike mogu javiti u visini poreza i doprinosa, te obavezama vezanim za socijalno osiguranje. Freelanceri u EU moraju da se registruju kao samostalni preduzetnici i da plaćaju poreze na prihode i socijalna osiguranja.
• SAD: U Sjedinjenim Američkim Državama, freelanceri (često nazivani "independent contractors") moraju da podnesu poreske prijave kao "self-employed" lica, a porez na dohodak plaćaju kroz self-employment tax. Freelanceri su obavezni da plaćaju i porez na dohodak, kao i socijalne doprinose (u visini od 15,3% na neto prihod). Takođe, moraju izdavati fakture klijentima.

2. Preduzetnik (privatni preduzetnik)

Srbija:

• Registracija: Preduzetnici u Srbiji moraju da registruju svoju delatnost u Agenciji za privredne registre (APR). Preduzetnici mogu biti registrovani kao preduzetnici na paušalu ili kao preduzetnici koji vode knjige (s obzirom na obim poslovanja i vrstu delatnosti).
• Porezi i doprinosi: Kao preduzetnik, obavezni ste da plaćate porez na dohodak, koji može biti paušalan ili po stvarnim prihodima. Za preduzetnike koji ostvaruju prihod do određenog iznosa, moguće je koristiti paušalni porez, koji je fiksni iznos. Takođe, preduzetnici plaćaju doprinose za PIO, zdravstveno i socijalno osiguranje.
• Izbor delatnosti: Preduzetnici mogu otvoriti širok spektar poslovnih delatnosti, od trgovine do pružanja usluga, ali moraju poštovati regulative koje se odnose na vrstu delatnosti koju obavljaju.

Države EU i SAD:

• EU: Preduzetnici u EU su često registrovani kao sole traders ili self-employed. U EU, porezi na dohodak se plaćaju prema širem okviru, a postoje i specifične regulative za različite zemlje, kao što su različiti pragovi za paušalni porez ili sniženje poreza za male preduzetnike. Preduzetnici takođe moraju da plaćaju socijalne doprinose.
• SAD: Preduzetnici u SAD-u takođe mogu biti registrovani kao sole proprietors ili kao LLC (Limited Liability Company). Kao preduzetnik, plaćate porez na dohodak na osnovu stvarnog prihoda, a takođe i socijalne doprinose. Preduzetnici takođe mogu imati dodatne obaveze u vezi sa zapošljavanjem radnika, kao i izdavanjem faktura i prijavama na porez.

3. DOO (Društvo sa ograničenom odgovornošću)

Srbija:

• Registracija: Osnivanje DOO (društva sa ograničenom odgovornošću) u Srbiji zahteva registraciju u Agenciji za privredne registre. Potrebno je da imate najmanje jednog osnivača i da uplatite osnovni kapital (minimalno 100 dinara).
• Porezi i doprinosi: DOO kao pravno lice plaća porez na dobit u visini od 15% na ostvareni profit. Pored toga, DOO mora da plaća poreze na prihode zaposlenih, kao i doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje. Takođe, u zavisnosti od obima poslovanja, DOO može biti obavezno da se registruje kao PDV obveznik.
• Prednosti: DOO ima ograničenu odgovornost, što znači da osnivači nisu lično odgovorni za dugove društva. Ovo može biti atraktivno za preduzetnike koji žele da smanje ličnu odgovornost. Takođe, mogućnost zapošljavanja radnika i lakše je privući investicije.

Države EU i SAD:

• EU: Osnivanje DOO u EU je obično regulisano na nivou nacionalnih zakona, ali sličan model postoji i u mnogim zemljama EU, kao što su Limited Liability Company (LLC) u UK ili Gesellschaft mit beschränkter Haftung (GmbH) u Nemačkoj. Porezi na dobit i doprinose za zaposlene variraju od zemlje do zemlje, ali osnovne karakteristike su slične onima u Srbiji.
• SAD: U SAD-u, najbliži ekvivalent DOO je Limited Liability Company (LLC). Osnivanje LLC-a u SAD-u omogućava preduzetnicima da zaštite ličnu imovinu od poslovnih dugova, a porezi se mogu razlikovati zavisno od države. Porez na dobit za LLC je obično 21%, ali vlasnici mogu birati da plate porez kroz lične poreske prijave, što je poznato kao pass-through taxation.

4. Porezi i administrativne obaveze u poređenju

• Freelancer: Freelanceri su obavezni da plaćaju porez na prihod i doprinose za socijalno osiguranje, a u mnogim zemljama i zdravstveno osiguranje. U Srbiji se obavezno moraju registrovati kao samostalni preduzetnici i uplaćivati poreze i doprinose.
• Preduzetnik: Preduzetnici obavezno plaćaju porez na prihod, koji može biti paušalan ili po stvarnim prihodima. Takođe, plaćaju porez na dobit, socijalne doprinose i zdravstveno osiguranje.
• DOO: DOO je obavezno da plaća porez na dobit, porez na prihod i socijalne doprinose za zaposlene, kao i druge administrativne obaveze. Imaju prednost u pogledu ograničene odgovornosti i mogućnosti zapošljavanja većeg broja radnika.

Sledeće: Koliko zaista mozete zaraditi od remote posla

Zaključak

Freelancer: Najpogodniji za rad od kuće sa fleksibilnim uslovima, ali sa odgovornošću za plaćanje poreza i doprinosa.

‍